Šta su bilbordi za ubijanje komaraca?

Bilbordi predstavljaju dodatak interdisciplinarnom pristupu u kontroli komaraca.

Kako uređaj tačno funkcioniše:
– Emituje mlečnu kiselinu i ugljen dioskid te na taj način privlači komarce.
– Flourescentno svetlo se pali noću i poboljšava privlačenje komaraca.
– Kada su jednom privučeni, komarci ostaju zarobljeni unutar reklame i na kraju umiru od dehidracije.

Napajanje na svetlećim reklamnim bilbordima u Srbiji je isključivo solarno, putem solarnog panela, dok se u Hrvatskoj napajaju putem struje. Bilbordi privlače komarce na ekološki prihvatljiv način. Na info tabli svetleće reklame se nalaze korisne informacije kojima se građanstvo može edukovati o mogućnostima i načinima smanjenja broja komaraca u svojim dvorištima i okolini.

REČ SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE (SZO)

SZO smatra da su klopke za komarce u obliku svetlećih reklama koje privlače i ubijaju odrasle jedinke odličan način za kontrolu Zika i drugih virusa. Kris Džekson, stručnjak za kontrolu insekata sa Univerziteta u Sauthemptonu, izjavio je za BBC da je svaka pomoć u kontroli komaraca odlična i dobro došla.

Alergijske reakcije na ubode komaraca često prolaze neprimećene jer obično nemaju težih simptoma. Uzrok alergiji su proteini iz pljuvačke komarca, tj. ženke komarca, koju u malim količinama ubrizgava ispod kože tokom uboda. Deca obično imaju izraženije reakcije na ubode komaraca od odraslih.

Simptomi koji mogu upućivati na alergijsku reakciju:

• veliki otok na mestu uboda
• veliko područje svraba kože
• modrice blizu mesta uboda
• osip na mestu ili oko mesta uboda
• promene traju danima ili nedeljama
• u vrlo retkim slučajevima može doći do anafilaktičke reakcije (životno ugrožavajuće stanje koje se manifestuje otokom mekog tkiva grla i otežanim disanjem, te zahteva hitnu medicinsku pomoć)

U slučaju alergijske reakcije, za ublažavanje simptoma koristite topikalne kreme i losione protiv svraba kože. Za veće reakcije i izraženije simptome možete uzimati antihistaminike.

Pokušajte izbeći ubode komaraca noseći odeću dugih rukava, svetlih boja, te koristite repelente prilikom boravka na otvorenom (u ranim jutarnjim satima i predveče kad je aktivnost komaraca najveća). Na prozore i vrata postavite zaštitne mrežice.

Tihana Šlezak, dr.med.

Dolaskom proleća i viših temperatura svi smo jedva dočekali da što više vremena provedemo na otvorenom i da iskoristimo ove dolazeće tople mesece za najdraže hobije i aktivnosti. Priroda nam se čini tako lepa i idilična sve dok ne čujemo taj poznati zvuk zujanja i ne osetimo prvi ubod tih napasnika zvanih komarci. Pošto ih toliko ne volimo i toliko nam smetaju trebalo bi ipak nešto i saznati o njima i o njihovom suzbijanju kako bi se njihov broj što više smanjio.

Opšte o komarcima

Komarci su široko rasprostranjena grupa insekata, nalazimo ih u svim krajevima i na svim kontinentima; zbog toga se nazivaju još i kosmopolitskom vrstom. Razvili su se pre oko 170 miliona godina. Komarci (Culicidae) su porodica insekata koja je svrstana u red dvokrilaca (u koji spadaju takođe muve i obadi). Porodica ima oko 50 rodova i obuhvata oko 33.000 vrsta. U Hrvatskoj je do sada pronađeno 50 vrsta.

Komarci su mali, dužine 1,6-12,5 mm, mogu biti težine od 2,5 pa sve do 10 miligrama, brzina letenja zavisi od vrste do vrste i otprilike iznosi 1.5 do 2.5 km/h. Telo im se sastoji od glave, grudi i abdomena, a krila su im uska i duga pokrivena sitnim prozirnim ljuskicama.

Komarci se primarno hrane biljnim nektarom za dobijanje energije potrebne za let dok se ženke hrane krvlju koja im služi kao izvor belančevina neophodnih za razvoj jaja. Mužjaci nikada ne uzimaju krvni obrok, a ženke prilikom hranjenja usisaju samo oko 0,01 ml krvi.

Ženke jaja polažu i do pet puta godišnje, a prilikom jednog polaganja mogu položiti od 150 do 400 jaja. Razvoj komaraca, u idealnim uslovima, traje oko sedam dana. Životni vek zavisi od pola. Mužjaci žive oko sedam dana, a ženke najčešće 2 do 3 nedelje, zavisno od vrste. Mogu živeti i do šest meseci ako prezimljavaju u podrumima, garažama ili tavanima.

Komarci su leteći insekti za koje je karakteristično da im je za razvoj neophodna stajaća voda. Prirodna legla komaraca su nepresušene bare, močvare, privremeno poplavljene površine. Veštačka legla najčešće nastaju ljudskim aktivnostima, a čine ih npr. otvorene posude za vodu, začepljeni slivnici i oluci, različiti odbačeni predmeti u kojima se skuplja kišnica.

Komarci su najaktivniji u sumrak ili u rano jutro, odnosno tokom noći, kada je izraženija vlažnost vazduha i niža temperatura.

Od velikog značaja su kao prenosioci bolesti (vektori) ili napasnici (molestanti). Od zaraznih bolesti koje prenose to su: malarija, žuta groznica, denga groznica, filarijaza, više tipova virusnih encefalitisa, Zika virus, virus zapadnog Nila.

Životni ciklus

Ženka komarca polaže jaja u stajaću vodu. Larve se razvijaju iz jaja. Iz stadijuma larvi nastaju lutke, a iz lutki se razvijaju odrasli komarci. Prva tri stadijuma životnog ciklusa komarca odvijaju se u vodi, a odrastao komarac je leteći insekt. Razvoj odrasle jedinke traje otprilike od nedelju dana do nekoliko nedelja, zavisno od temperature vode. Komarci se legu u stajaćim vodama:

• polažu jajašca u stajaćim vodama,
• u vodi se iz jajašaca razvijaju larve komaraca,
• iz larvi nastaju lutke,
• iz lutki izleću odrasli komarci.

Komarci u našim krajevima

Dinamika vodostaja reka Dunava i Drave direktno određuje broj generacija poplavnih komaraca, pre svega vrste Aedes vexans i Ochlerotatus sticticus (Aedes sticticus). Broj generacija poplavnih komaraca zavisi od broja plavljenja, a razlikuje se od godine do godine.

U kontroli komaraca za područje Osijeka značajne su još dve vrste komaraca. To su: Culex pipiens i Anopheles maculipennis kompleks. Vrsta  Aedes sticticus je, kao i Aedes vexans, poplavna vrsta koja u određenim uslovima može biti vrlo brojna. Agresivna je, antropofilna i ima izuzetno velike letačke sposobnosti.

Culex pipiens i Anopheles maculipennis kompleks se u većem broju pojavljuju za vreme kišnih perioda. Domaći, urbani komarac Culex pipiens, vrsta je koja za leglo koristi svaku potencijalnu stajaću vodu. Tako legla mogu biti: kanali, depresije ispunjene vodom, septičke jame, burad, kante, posude za cveće i sl. Broj generacija te vrste varira kroz godine i povezuje se isključivo s dostupnošću stajaće vode (padavine, ljudski faktor) koja mora stajati minimalno nekoliko dana tekom letnjih meseci kako bi se stigle razviti larve, a potom i odrasli komarci. Iz tog razloga vrlo teško je kontrolisati i suzbijati. Jedinke vrste Anopheles maculipennis kompleks imaju legla u dugotrajnim stajaćim vodama – barama, jezerima i kanalima.

Potencijalni prenosioci infekcije virusa zapadnog Nila (west Nile virus) su vrste: Aedes vexans, Ochlerotatus sticticus i Culex pipiens, sve prisutne u Republici Hrvatskoj, odnosno Osijeku. Zbog toga je neophodan konstantan monitoring tih vrsta.

Ukratko o vrstama

• Aedes ( vexans, A. stictus (Ochlerotatus sticticus), Aedes albopictus) – komarci roda Aedes su srednje veličine sa beličastim ili zlatnim šarama na toraksu i abdomenu. Žive u slobodnoj prirodi i vrlo su agresivni. Prezimljavaju u stadijumu jaja vrlo otpornim na niske temperature.Poslednja generacija polaže jaja na zemlju ili ispod opalog lišća na mestima na kojima se u proleće očekuje voda. Najčešće vrste koje se javljaju u našim krajevima su Aedes vexans – komarac poplavnih livada, Aedes sticticus – vrsta koja isto preferira poplavna područja. Takođe, ovom rodu pripada i Aedes albopictus, azijski tigrasti komarac o kojem se poslednjih godina sve češće govori.

Najraširenija vrsta iz ovog roda je Aedes vexans. Nastanjuje sve kontinente, a staništa su mu vrlo raznovrsna. Sivo je crne boje s crnim nogama. Na krajnjem delu noge ima beo prsten. Krila su mu prekrivena crnim ljuskicama, a na kolutićima abdomena se javljaju svetle šare u obliku polumeseca. Ženka tokom sezone položi 200 do 250 jajašaca direktno na površinu vode nakon topljenja snega, u kanalima i jarcima u šumama, najčešće u poplavne vode odakle mu i ime – komarac poplavnih livada. Populacije ove vrste su izrazito velike, a tokom godine obično imaju 4 – 5 generacija. Poslednja generacija jaja polaže na zemlju ili ispod otpalog lišća na mestu gde se u proleće očekuje voda. Na taj način osiguran je razvoj u vodenoj sredini pri pojave predatora. U zavisnosti od vetra i područja na kojem se nalaze često migriraju, a udaljenost koje mogu preći tokom migracije može iznositi i do 30 km. U svom staništu su aktivni ceo dan, a aktivnost im je povećana u sumrak i zoru.

Azijski tigrasti komarac (Aedes albopictus) je veoma izdržljiva i prilagodljiva vrsta komarca koja može istisnuti “domaćeg” komarca. Aktivan je 24 sata i vektor je za prenos virusa. Koliko je poznato, u ove krajeve dolazi s morskih područja, na gumama i trgovinom robe. Aktivan je u radijusu od 300 metara od legla. Poznato je da, osim što potiskuje postojeće vrste komaraca, podnosi vrlo suvo vreme, kao i temperature vazduha i od minus deset stepeni Celzijusa. Inače, bolest se s čoveka na čoveka prenosi samo ako tigrasti komarac ubode i napije se krvi zaraženog čoveka pa taj isti ubode zdravu osobu. Prvo nalaženje tigrastog komarca evidentirano je 2004.god. u Zagrebu, do danas  je zabeležen u najmanje 8 županija.

• • Culex ( pipiens) – komarci ovog roda vrlo su agresivni, legu se u svim vrstama voda bez obzira na čistoću, a mogu imati 7 – 8 generacija tokom godine. Ženke, isključivo oplođene, prezimljavaju na način da hiberniraju u različitim objektima. Mogu biti prisutni tokom cele godine, čak i zimi, ako se leglo nalazi u podrumu gde je temperatura konstantno iznad 15°C i ima dovoljno vode za razvoj – na primer barice, izlivi kanalizacije.

   

  Najrasprostranjenija vrsta je Culex pipiens sivo – smeđe boje, crnih nogu i sa crnim ljuskicama na krilima. Na kolutićima abdomena mogu se primetiti svetle transverzalne pruge. Ženka tokom sezone položi 150 – 300 jaja, u zavisnosti od klimatskih uslova. U idelanim uslovima moguć je razvoj čak i do 3 generacije s obzirom da im je za razvoj potrebno samo 10-ak dana. Za ovu vrstu karakteristično je da mogu biti aktivni i kod nižih temperatura. Slabi su letači, pa se kreću najčešće u krugu 300 m od legla.

   

  • Anopheles – ovaj rod komaraca vrlo često se naziva i komarcem malaričarem. Ovom rodu pripada preko 100 različitih vrsta od kojih je najčešća Anopheles maculipennis kompleks. Veličina odrasle jedinke ove vrste može dostići 4 – 9 mm, a prepoznaje se po četiri tamnije pege na krilima. Ženka jajašca polaže u čistu i bistru vodu na obali potoka, reka, te čistih stajaćih voda kao što su cisterne, jezera, ukrasna jezerca pa i burad s kišnicom. Larve plivaju paralelno s površinom vode, što je još jedan način determinacije vrste. Godišnje se može razviti 4 – 8 generacija, u zavisnosti od klimatskih uslova. U potrazi za krvnim obrokom mogu preleteti i do 7 km, ali se najčešće zadržavaju u krugu 2–3 km. Ženke u toku dana ostaju skrivene na zidovima u tamnim uglovima. Karakteristično za ovu vrstu je da nakon krvnog obroka odmaraju na zidovima unutar objekta. Aktivniji su noću, posebno oko ponoći, a pred zoru traže sklonište na tamnijim mestima. Prezimljavaju kao odrasle jedinke skriveni u kućama i stajama.

  Kako smanjiti broj komaraca?

• jednom nedeljno očistiti vaze i podloške posuda za cveće i izmeniti vodu u njima,
  • jednom nedeljno menjati vodu u posudama za zalivanje, u pojilima za životinje i drugim posudama na otvorenom,
  • ukloniti i isprazniti vodu iz svih predmeta u dvorištima, vrtovima, na balkonima, terasama i na javnim površinama ako je ne skupljamo radi potreba zalivanja, pranja i sl.,
  • prazne posude, kao vaze, limenke, kante, lonce, burad i druge, prekriti, okrenuti naopako, staviti u natkriveni prostor ili drugačije sprečiti skupljanje vode u njima,
  • redovno čistiti začepljene krovne oluke i podne kanale da ne zadržavaju vodu,
  • održavati ispravnim sisteme za odvod, drenažu i skupljanje vode: sisteme pitke vode, vode za grejanje i hlađenje te kanalizaciju da se voda ne bi zadržavala,
  • dvorišne slivnike, koji se retko koriste, držati pokrivene,
  • rupe u drveću, betonu ili kamenu (spoljašnji podovi, zidovi) u kojima se skuplja i zadržava voda, ispuniti peskom ili betonirati,
  • zatrpati jame, bare i slične površine kako se ne bi zadržavala kišnica ili drugi izvori vode,
  • postaviti najlonske folije, tende i cerade na način da se onemogući zadržavanje vode na njima,
  • održavati zelene površine vrtova i dvorišta (redovno kositi travu i nisko rastinje, uklanjati suvišno grmlje, obrezivati drveće i dr.) da se spreči skupljanje komaraca na njima (gde borave nakon uzimanja obroka krvi),
  • redovno jednom nedeljno ukloniti otpad i nepotrebne predmete u kojima se skuplja i zadržava voda (autogume, igračke, limenke, staklene flaše, kante, lonce, burad i druge predmete),
  • odlagati krupni otpad isključivo na za to predviđena mesta (kontejneri za krupni otpad) ili angažovati firme koje se bave skupljanjem krupnog otpada, a čije su usluge često besplatne;
  • odlagati smeće u zatvorene plastične vreće, a kontejnere držati zatvorene,
  • vaze sa svežim cvećem na grobljima redovno nedeljno čistiti, izmenjivati vodu, posebno od aprila do novembra, kada se preporučuje da se vaze napune vlažnim peskom (vlaži cveće, a onemogućava prisutnost komaraca) ili ipak koristiti veštačko cveće u tom periodu,
  • održavati u ispravnom stanju slavine i slivnike u dvorištu i na drugim otvorenim površinama da se spreči kapljanje i skupljanje vode,
  • rezervoare za vodu hermetički zatvoriti poklopcima, gustim mrežama, folijama ili na neki drugi prihvatljiv način; rezervoare držati otvorenim samo kad je neophodno,
  • fontane i ukrasna jezerca redovno čistiti te povremeno isušiti i ostaviti oko 12 sati prazne pre nalivanja nove vode; održavati protočnost vode; ukrasne fontane i jezerca koji nisu u upotrebi isprazniti; bazene propisno pokrivati ako se ne prazne nakon sezone,
  • vodena staništa održavati čistima i uklanjati vegetaciju,
  • uskladištene plovne objekte (čamce) držati preokrenute ili prekrivene,
  • odložene automobilske gume složiti u obliku piramide i prekriti ih folijom ili ih napuniti peskom,
  • sprečiti skupljanje stajaće vode unutar zatvorenih prostora (podrumi, šupe, kotlarnice i sl.)

Komarci su široko rasprostranjena grupa insekata. Komarci su kosmopolitske vrste, pa ih nalazimo u svim krajevima i kontinentima. Od velikog značaja su kao prenosioci bolesti (vektori) ili napasnici (molestanti).

Komarci su mali, dužine 1,6-12,5 mm, dugonogi, nežno građeni insekti. Krila su im uska i duga pokrivena sitnim prozirnim ljuskicama. Ženke komaraca sisaju krv pa tim postupkom ili nas uznemiravaju ili uz određeno molestiranje prenose oboljenja. Samo ženke bodu i sisaju krv jer im je krv osim za hranu potrebna i za razvoj jajašaca. Mužjaci se hrane samo biljnim sokovima i ne bodu.

Preobražaj komaraca je potpun i razlikujemo: jajašce (1)-larvu(2)-lutku(3)-adulta (4).

Ženke polažu jajašca na površinu vode ili na vodeno rastinje uz ivicu vode, ili ostavljaju jajašca na površinama koje će biti poplavljene.

Iz jajašaca se razvijaju duguljaste larve, s izraženom glavom i očima. Na zadnjem članku se nalazi otvor za disanje, kojim iznad površine vode uzimaju vazduh. Larve se tri puta presvlače i u četvrtom stadijumu prelaze u lutku. Lutka se ne hrani, a diše slično kao i larva sa površine vode.

Po završetku preobražaja lutka puca po leđnoj strani i iz nje izlazi odrasli komarac.

Na Zemlji je prisutno oko milion vrsta insekata. Posebno mesto pripada insektima iz porodice Culicidae (komarci). Opisano je oko 3300 vrsta komaraca, dok je u Hrvatskoj do sada pronađeno 50 vrsta.

Značajne vrste komaraca za naše područje:

Aedes – komarci poplavnih livada, poslednja generacija polaže jaja na zemlju ili ispod opalog lišća na mestima na kojima se u proleće očekuje voda.

Tigrasti komarac (Aedes albopictus) je komarac jugoistočno-azijskog porekla koji ima prilagodljivu biološku prirodu, sposobnost prezimljavanja, agresivnost prema novim prostorima te je vektor zaraznih bolesti. Prvo nalaženje tigrastog komarca evidentirano je 2004.god. u Zagrebu, do danas  je zabeležen u najmanje 8 županija.

Culex – urbani komarci, komarci ovog roda su agresivni.

Anopheles – opisano je preko 100 vrsta. Godišnje imaju 4-8 generacija što zavisi od klimatskih uslova. U potrazi za krvnim obrokom ženke se kreću oko 2-3 km, ali mogu migrirati i do 7 km.

BOLESTI KOJE PRENOSE KOMARCI

1. Malarija je infekcija koju izazivaju protozoi roda Plasmodium, a prenose je komarci roda Anopheles. Prema procenama svetske zdravstvene organizacije u oko 100 zemalja sveta ima 220 miliona slučajeva malarije. U Evropi su slučajevi malarije uspešno redukovani tokom prošlog veka.
2. West Nile virus – prirodni rezervoari virusa su različite vrste divljih ptica, a vektori su komarci roda Culex. Bolest se kod odraslih osoba ogleda u nagloj pojavi visoke temperature, glavobolje i osipa. U septembru 2012.god. zabeleženi su prvi slučajevi bolesti u Hrvatskoj.
3. Denga groznica – virusna hemoragijska groznica. 2010. Godine zabeležen je prvi slučaj autohtonog prenosa denge. Do danas nisu otkriveni novi slučajevi groznice.
4. Filarijaza – je grupni naziv za infekciju različitim oblim crvima iz porodice Filaridae koji parazitiraju u potkožnom tkivu i limfnom sistemu.

KAKO NAS PRONALAZE?

Ženke komaraca traže pore u koži u koje guraju svoje rilo i tako dolaze do sitnih kapilara. Najvažniji atraktant, odnosno materija koju receptori ženke prepoznaju i ona tako pronalazi žrtvu od koje posisa malo krvi, je ugljen dioksid (CO₂). Ljudi izdišu ugljen dioksid i zato stalno privlače komarce. Na komarce utiču i drugi činioci našeg tela, ali u znatno manjoj meri: mlečna kiselina, toplota, vlažnost i dr.

Pre nego što počne da sisa krv, ženka komarca u našu kožu izlučuje sadržaj u kojem se nalaze materije koje sprečavaju zgrušavanje krvi. Te materije kod osetljivih osoba mogu prouzrokovati kožnu reakciju (osip ili drugu alergijsku promenu). Zbog propratnog intenzivnog svraba i posledičnog češanja može se razviti sekundarna bakterijska infekcija.

SUZBIJANJE KOMARACA

1. A) Sanacioni postupci

Sanacionim postupcima koji se zasnivaju na sistemskom uklanjanju ili smanjivanju uslova za razvoj i razmnožavanje komaraca te otklanjanju ekoloških niša na području sprovođenja Programa suzbijanja komaraca.

1. B) Biološke mere suzbijanja

Biološka metoda pomoću koje se kontroliše gustina populacija komaraca zasniva se na upotrebi toksina proteinske prirode kojeg stvaraju bakterije vrste Bacillus thuringhiensis israelensis ili skraćeno B.t.i.

Bacillus thuringhiensis je štapićasta, gram-pozitivna, sporogena bakterija koja je patogena za određene vrste beskičmenjaka, prvenstveno insekata, zbog čega se kao biopesticid koristi u kontroli hematofagnih insekata.

1. C) Adulticidne mere suzbijanja

Suzbijanje odraslih komaraca sprovodi se hemijskim sredstvima, kada je broj uboda veći od 15 u 15 minuta.

Šta Vi možete da napravite  kako bi populacija komaraca bila što manja?

1. Uklonite ili ispraznite vodu iz svih predmeta( burad, kante, prazne saksije te podloške za saksije, auto-gume i sl.) na javnim površinama, u dvorištima, vrtovima, na balkonima ili terasama!
2. Održavajte urednim Vaše vrtove i dvorišta, tj. pokosite travu i uklonite suvišno grmlje! Vodu za zalivanje vrtova treba redovno menjati(trošiti), ne sme stajati duže od 3 dana u posudi za zalivanje!
3. Rezerve vode hermetički zatvorite poklopcima ili na neki drugi prihvatljiv način!
4. Zatrpajte jame, bare i slične površine kako se ne bi skupljala kišnica ili drugi izvori vode!
5. Očistite obale potoka, jezera i reka!

Kako se možete sami zaštititi?

Radi zaštite od uboda komaraca dobro je koristiti sredstva koja ih odbijaju (repelente), pridržavajući se uputstava za njihovu primenu. Prilikom boravka u područjima s velikim brojem komaraca potrebno je nositi odeću svetlih boja, majice dugih rukava i pantalone dugih nogavica, zaštititi prozore i vrata mrežama za insekte i zavesama te postaviti mreže iznad kreveta i dečijih kolica.

Magdalena Sikora, profesor biologije i hemije

• brzo širi nova legla
• istiskuje ostale vrste komaraca
• napada tijekom čitavog dana
• raspon leta komarca je 100-300 m
• ubodima izazivaju kožnu reakciju
• kada su izrazito brojni i aktivni uznemiravaju
  ljude i ometaju ih u aktivnostima ili odmoru
• prenose zarazne bolesti

SAVJETI ZA UKLJANJANJE LEGLA

Manje komaraca ćemo imati, potrudimo li se:

• redovito uklanjati smeće i nepotrebne predmete u kojima se nakuplja voda (stare auto-gume, limenke, kante, lonce, bačve i druge posude)
• prekriti, okrenuti naopako, spremiti u zatvoren prostor ili na neki drugi način spriječiti nakupljanje vode u posudama koje se ne koriste
• vaze za cvijeće najbolje je ispuniti vlažnim pijeskom kako se u njima ne bi nakupljala voda
• spremnike za vodu zaštititi poklopcima, gustim mrežama ili folijama
• očistiti začepljene krovne i podne žljebove i sifone kako ne bi nakupljali vodu
• jednom tjedno mijenjati vodu u posudama na otvorenom oko kuće (tanjuri ispod posuda za cvijeće, pojila za životinje, posude za zalijevanje i druge posude)
• održavati urednima zelene površine s korovima i visokom travom
• spriječiti dugotrajno zadržavanje vode na gradilištima
• održavati ispravnim sustave za odvodnju, drenažu i prikupljanje otpadnih voda
• gustim mrežama zatvoriti oduške septičkih jama
• postaviti najlonske folije (tende, cerade) na način koji onemogućava zadržavanje vode na njima
• vulkanizerske radionice, skladišta guma na otvorenom trebaju, ako je moguće držati gume u zatvorenom prostoru, natkriti gume koje su na otvorenom, prazniti vodu iz guma, složiti gume u oblik piramide i zaštiti ih nepropusnom folijom

KONTAKT

Ukoliko i nakon poduzetih mjera i uklanjanja legla i dalje u vašem okolišu imate komarce, poželjno bi bilo da nazovete jedan od kontakt telefona.

Tel: 031/225721, 031/225731

e-mail: zzjzddd@gmail.com

Tokom proleća, po pravilu, dolazi do rasta vodostaja. Vodastaj Drave, prelaskom 200 cm, uzrokuje plavljenja područja Topolika, Lugarskog puta, Pampasa, Halaševa, Špornja, Sarvaša, a vodostaj Dunava iznad 290 cm plavljenja Kopačkog rita. Tokom rasta vodostaja potrebno je svakodnevno obilaziti teren i pratiti pojavu larvi komaraca. Iskustvo pokazuje da se pojava najvećeg broja larvi javlja nakon vodostaja koji je stabilan minimalno 10 dana ili nakon što se voda povuče u korito reke, a zaostanu velike, plitke površine pod vodom. Prisustvo drugih životinjskih vrsta (predatora) takođe utiče na dinamiku broja larvi komaraca, a time i na očuvanje biološke raznolikosti. Praćenjem i kartografisanjem legla larvi komaraca dobili smo područja najveće infestacije larvama. Tako, ivična područja gore navedenih poplavnih područja predstavljaju mesta najveće brojnosti larvi poplavnih komaraca. Pojedine kritične tačke ne mogu se detektovati zbog miniranih područja. Rastom vodostaja treba započeti sa  pripremom i  praćenjem situacije na terenu, odnosno pripremiti se za tretiranja poplavnog područja što zavisi od broja i razvojnog stadijuma larvi komaraca.

VRSTE KOMARACA

U Republici Hrvatskoj zabeleženo je više od 50 vrsta komaraca od ukupno stotinjak zabeleženih u Evropi. Na području Osijeka zabeleženo je oko 20 vrsta komaraca.

Popis vrsta komaraca i njihovi udeli u fauni dobijeni su na osnovu desetogodišnjeg uzorkovanja. Navedeni procenti udela pojedinih vrsta izvedeni su iz 207.136 obrađenih jedinki komaraca.

Popis vrsta:
Aedes vexans Meigen, 1830
Ochlerotatus sticticus Meigen, 1838
Culex pipiens c. L., 1758
Anopheles maculipennis c. Meigen, 1818
Ochlerotatus cantans Meigen, 1818
Ochlerotatus caspius Pallas, 1771
Ochlerotatus excrucians Walker, 1856
Culex modestus Ficalbi, 1889
Coquillettidia richiardii Ficalbi, 1889
Aedes roccicus Dol. Gor. Mit. 1830
Aedes cinereus Meigen, 1830
Ochlerotatus rusticus Rocci, 1790
Culiseta annulata Schrank, 1776
Anopheles hyrcanus Pallas, 1771
Anopheles claviger Meigen, 1804
Ochlerotatus cataphylla Dyar, 1916
Anopheles plumbeus Stephanus, 1828
Culex territans Walker, 1856
Ochlerotatus leucomelas Meigen, 1804
Uranotaenia unguiculata Edwards, 1913

vrsta                                                                                                Procenat  u ukupnoj fauni komaraca

Aedes vexans                                                                                                                        75,57

Ochlerotatus sticticus                                                                                                           13,34

Culex pipiens                                                                                                                        5,86

Anopheles maculipennis c.                                                                                                 1,95

Och. Cantans                                                                                                                       0,89

Ostale vrste                                                                                                                           2,39

* popis vrsta i udeli pojedenih vrsta preuzeti su od Odeljenja za biologiju, Univerzitet J:J: Strossmayera.

MERE SUZBIJANJA

Suzbijanje komaraca na području grada Osijeka sprovodi se kontinuirano, sistemski i organizovano već duži niz godina. Mere suzbijanja propisuje “Godišnji program mera (GPM) Provedbeni plan (PP)” koje izdaje ZZJZ Osječko-baranjske županije početkom kalendarske godine. Smernice za izradu GPM I PP propisuje nadležno Ministarstvo u skladu sa Zakonom o zaštiti građanstva od zaraznih bolesti (NN 79/07, 113/08, 43/09);

1. A) Biološke mere suzbijanja

Primenom dozvoljenih larvicidnih preparata na bazi Bacillus thurigiensis var. israelensis u obliku tečnosti, granula, prašaka ili sporo otpuštajućih briketa, ručnom primenom ili postupcima prskanja ili granuliranja sa vozila, čamaca, aviona ili helikoptera, intenzitetom obrade svake 3 nedelje u sezoni od trenutka pozitivnog nalaza, što ne izaziva štete za neciljane vrste u čistim ili obraslim vodama.

1. B) Hemijske mere suzbijanja

Primena regulatora rasta u obliku tečnosti, granula ili sporo otpuštajućih briketa bez štete za neciljane vrste u čistim vodama.

1. C) Adulticidna metoda

Sprovode se postupcima:

– rezidualnog prskanja (raspršivanja) zatvorenih prostora

– hladnog zamagljivanja sa zemlje pri čemu su ekološki najprihvatljiviji vodeni rastvori insekticida

– toplog zamagljivanja sa zemlje, za obradu manjih ili većih ciljanih površina

Kod sprovođenja svih adulticidnih postupaka nadležni zavod za javno zdravlje mora voditi računa da su ispunjeni sledeći uslovi:

Završne sezonske adulticidne akcije su od velike važnosti jer o njima neposredno zavisi broj komaraca koji ide u prezimljavanje, odnosno broj komaraca koji će biti pokretač populacije u sledećoj godini.

Rezultati adulticidnih postupaka su uvek privremeni, a često ne zadovoljavaju zbog emisije biocida u prostor, kolateralnih šteta (uništavanje drugih korisnih vrsta) ili visokih operativnih troškova pa se sprovode kada je populacija komaraca na takvom nivou da nije prihvatljiva građanstvu.

Toplo zamagljivanje većih razmera treba isključivo sprovoditi izvan naseljenih mesta, zaštićenih područja i nacionalnih parkova.

Magdalena Sikora, prof.biologije i hemije

Svaka nakupina vode koja stoji 7 dana i dulje predstavlja mjesto za razvoj komaraca, stoga je važno da se svatko od nas uključi i redovito prazni i najmanje nakupine vode u našem neposrednom okolišu.

Urbani komarci

• urbani, domaći komarci
• uvrsta Culex pipiens
• utipični predstavnici malih legala
• uLjudi svojim aktivnostima stvaraju umjetna legla odnosno „proizvode“ komarce

Azijski tigrasti komarac

Aedes albopictus

–   invazivna vrsta

–   vektor Zika virusa

–  antropofilna vrsta –   „voli čovjeka”

–  legla u blizini čovjeka

–  leti 100-300 m od legla

Uklanjanje legla

• najvažnije je djelovati preventivno
• ukloniti legla komaraca odnosno stajaću vodu na način da se uklone svi predmeti i posude u kojima bi se voda/kišnica mogla zadržati danima i time postala idealno mjesto za razvoj ličinki, a potom i odraslih komaraca

Manje komaraca i manji unos insekticida u okoliš imat ćemo ako se pridržavamo slijedećeg:

• redovito uklanjati smeće i nepotrebne predmete u kojima se nakuplja voda (stare auto-gume, limenke, kante, lonce, bačve i druge posude)
• prekriti, okrenuti naopako, spremiti u zatvoren prostor ili na neki drugi način spriječiti nakupljanje vode u posudama koje se ne koriste
• uvaze za cvijeće najbolje je ispuniti vlažnim pijeskom kako se u njima ne bi nakupljala voda
• Groblja

Manje komaraca i manji unos insekticida u okoliš imat ćemo ako se pridržavamo slijedećeg:

• spremnike za vodu zaštititi poklopcima, gustim mrežama ili folijama
• jednom tjedno mijenjati vodu u posudama na otvorenom oko kuće (tanjuri ispod posuda za cvijeće, pojila za životinje, posude za zalijevanje i druge posude)

Manje komaraca i manji unos insekticida u okoliš imat ćemo ako se pridržavamo slijedećeg:

• redovito uklanjati smeće i nepotrebne predmete u kojima se nakuplja voda (stare auto-gume, limenke, kante, lonce, bačve i druge posude)
• prekriti, okrenuti naopako, spremiti u zatvoren prostor ili na neki drugi način spriječiti nakupljanje vode u posudama koje se ne koriste
• vaze za cvijeće najbolje je ispuniti vlažnim pijeskom kako se u njima ne bi nakupljala voda
• spremnike za vodu zaštititi poklopcima, gustim mrežama ili folijama
• očistiti začepljene krovne i podne žljebove i sifone kako ne bi nakupljali vodu
• jednom tjedno mijenjati vodu u posudama na otvorenom oko kuće (tanjuri ispod posuda za cvijeće, pojila za životinje, posude za zalijevanje i druge posude)
• održavati urednima zelene površine s korovima i visokom travom
• spriječiti dugotrajno zadržavanje vode na gradilištima
• održavati ispravnim sustave za odvodnju, drenažu i prikupljanje otpadnih voda
• gustim mrežama zatvoriti oduške septičkih jama
• postaviti najlonske folije (tende, cerade) na način koji onemogućava zadržavanje vode na njima
• vulkanizerske radionice, skladišta guma na otvorenom trebaju, ako je moguće držati gume u zatvorenom prostoru, natkriti gume koje su na otvorenom, prazniti vodu iz guma, složiti gume u oblik piramide i zaštiti ih nepropusnom folijom

Vrste komaraca

Aedes  vexans (poplavni komarac – najbrojnija vrsta na našem području;

Culex vrste – od kojih je najpoznatija vrsta obični komarac (Culex pipiens). Nalazimo ga najčešće u naseljima, gdje se leže u svim vodama koje nisu pod higijensko sanitarnim nadzorom (gnojnice, cisterne, bačve, kanalizacijska okna i dr.);

Aedes albopictus (azijski tigrasti komarac) brzo širi nova legla, istiskuje ostale vrste komaraca, napada tijekom čitavog dana, raspon leta komarca je 100-300 m.

Komarci-prijenosnici bolesti

U svjetskim razmjerima, komarci su zdravstveno najvažnija skupina kukaca jer su prijenosnici (vektori) uzročnika različitih zaraznih bolesti. Bolesti koje prenose su malarija, dengue groznica, žuta groznica, virus Zapadnog Nila (WNV), Zika virus i različiti tipovi encefalitisa. Komarci su molestanti ili napasnici koji ometaju i uznemiruju ljude tijekom rekreacije i boravka u prirodi, dakle ugrožavaju zdravlje u širem pogledu.

Osobna zaštita

– postaviti mrežice ili gusto tkane zavjese na prozore i vrata;
– nositi odjeću s dugim rukavima i nogavicama;
– koristiti kemijska sredstva (repelente) koja odbijaju komarce (prema uputama proizvođača).

Najučinkovitije suzbijanje komaraca usmjereno je na uklanjanje legla (vode stajačice).